Рачунање коначне оцене

Табела приказана на екрану показује како су израчунате коначнe оцене за студенте. Коначне оцене су тежинскa вредност збира највише пет компоненти.

  1. Оцена предавача за њихово предато решење. Ово је опционо и користи се ако предавач заправо оцени рад студента. Ако је студент предао више од једног рада онда се користи "најбоља" оцена. Овде, најбоље се односи на рад који има највећу тежинску вредност комбинације оцене предавача и оцене учесника.
  2. Просек оцена учесника за њихово предато решење. Поново, ако је студент предао више од једног рада узима се онaj са "најбољом" оценом. Оцена учесника може опционо да укључи и оцену предавача. Ова оцена ће бити укључена ако је број оцена учесника веома мали или се сматра да су оцене учесника сумњиве да ли због одступања (углавном због висине) или због тога што нису поуздане. Ако је укључена оцена предавача третира се исто као и са оценом учесника при рачунању коначне оцене.
  3. Одступања студената при оцењивању рада учесника. Ово је мера да ли је студент оценио рад превисоком оценом, или превише ниском оценом. Ово није апсолутна мера с обзиром на то да је базирана на разлици између оцене студента и просека оцена осталих учесника за свако предато решење које су оценили. У општем случају овој компоненти НЕ БИ требало дати велику тежинску вредност.
  4. Поузданост студента у оцењивању радова учесника. Ово је мера колико добро се оцене студената слажу са просеком оцена учесника за радове које су оценили. Мера не узима у обзир одступања студената и просеке апсолутних разлика између њихових оцена и просека оцена учесника. У теорији, ако студент даје високе оцене за добре радове и ниске оцене за слабе радове, његова поузданост ће бити висока. Ако је изражена сумња да су студенти генерално слаби процењивачи онда би требало у просеке оцена учесника укључити и оцене предавача, што би требало да вредности поузданости учини смисленијим.
  5. Просечна оцена студентских процена коју даје предавач. Ово укључује и уводне процене које су урадили студенти на примерима и сва оцењивања која је предавач урадио на проценама насталим у току фазе оцењивања од стране учесника. У општем случају ова компонента је вероватно важнија и од Компоненте одступања и од Компоненте поузданости и према томе, ако је доступна, требало би јој доделити већу тежинску вредност.

Ових пет компоненти може бити тежински вредновано како се сматра прикладним за задатак. На пример, оцена предавача може бити тежински вреднована веома јако ако се у задатку део оцењивања од стране учесника сматра веома малим делом задатка. Друга могућност, ако предавач једино оцењује само неколико поднесака ове оцене могу бити игнорисане тако што им се додели за тежинску вредност нула. Ако је задатак у потпуности на студентима као просуђивачима и обезбеђивачима повратних информација, онда прве две компоненте могу бити постављене на нулу (или врло малу вредност) и способности студената у оцењивању ће одредити коначне оцене.

Запамтите да се овај екран користи са итерацијама и коначне оцене нису доступне студентима све до завршне фазе задатка. Када је предавач задовољан коначним оценама и њиховим тежинским вредностима, онда оне могу бити доступне студентима.

Индекс свих датотека помоћи
Прикажи ову помоћ на језику: English