Анализа процена

Ова анализа на исти начин посматра процене које су урађене на примерима и процене настале током фазе процењивања решења од стране учесника. Циљ је да се изаберу боље процене из скупа процена предавача и студената. Ове "добре" процене се затим користе у рачунању коначне оцене.

Ова анализа је најбоље урађена када су доступне процене предавача. Те процене могу послужити као оквир за просуђивање процена студената. Предавач не мора да процени сваки пример и свако решење али да би анализа имала смисла боље је да постоји више процена предавача од просечног броја процена сваког студента. Што је више процена предавача, предавач може бити сигурнији у резултате анализе.

Анализа се углавном ради више пута, сваки пут мењајући једну или више опција. Анализа се контролише са три опције које се налазе на врху странице.

  1. Учитавање процена предавача поставља тежинску вредност процена предавача у односу на процене студената у фази рачунања грешке анализе. Ако предавач жели да његова стратегија оцењивања доминира над начином на који студенти оцењују решења, онда би предавач требао да буде проценитељ са најнижом просечном грешком у "Табели грешака". Ако предавач није први на листи, онда се учитавање грешака предавача увећава све док предавач не буде имао најнижу просечну грешку. Ово имплицира да су предавачеве процене доминантне и да су студенти који оцењују као и предавач такође у врху Табеле грешака. Студенти који се налазе на дну табеле оцењују на начин који се не поклапа са предавачевим проценама (нити са проценама студената који се налазе на врху табеле). Што је више предавачевих процена доступно, већа је могућност да се ова опција неће морати користити да би се исфорсирало да се предавач нађе на врху табеле. Ова опција не утиче на тежинску вредност предавачеве процене када се она користи у рачунању коначне оцене. У том рачуну процена предавача има исту тежинску вредност као и процена студента. На пример, ако је решење студента оцењено са 41% од стране предавача и 45% и 55% од стране учесника, онда је коначна оцена за то решење (41% + 45% + 55%) /3, што износи 47%.
  2. Тежинска вредност оцењивања процена користи се у рачунању Коначне оцене. У рачунању "Способности процењивања" студената користи се једноставна формула. То је пропорција "добрих" процена које је дао студент у односу на максималан број процена. Тако, ако на пример, задатак захтева од студената да ураде 3 процене примера решења и 5 процена других учесника, а урађено је 7 процена и једна од њих је избачена из анализе (погледај испод), онда је њихова способност процењивања (7 - 1)/8, што је 75%. Коначна оцена задатка је тежинска вредност комбинације ове способности процењивања и оцене које су студенти добили за своје решење (или најбоља оцена ако су урадили више од једног решења). Оцена решења увек добија тежинску вредсност 1. Постављање ове опције на, рецимо, 0.5 значило би да се две оцене спајају у пропорцији 0.5:1 или 33% за способност процењивања и 66% за оцену решења.
  3. Проценат процена које треба одбацити одређује број процена које треба искључити при рачунању коначних оцена. Овај број може се одредити на један од два начина:
    • Given the way the Grading Performance is calculated each student could, if they assessed all the work allocated to them, achieve full marks (for this element) if no assessments are dropped. If the teacher wishes to have a more reason average grade then setting this option to 30% would result in the average Grading Performance of about 70% (again if all students graded all the assessments open to them).
    • Alternatively the number of assessments to drop might be set such that the remaining "good" assessments result in the Average Errors being constrained to some reasonable value. These are the percentages given in the fourth column of the Error Table. For example, it may be thought that all the student assessments should (on average) lie within the 20% range. Then the analysis is repeated a number of times adjusting the number of assessments to drop until the figures in this column all lie within a particular limit.

При додавању у Табелу грешака анализа даје оцене свих задатака и коначне оцене које су дтуденти добили. Очекивано је да се ова табела може видети ако су резултати прихватљиви. Специјално, ако је одбачено пуно процена онда нека решења могу остати непроцењена и коначна оцена студента ће тада бити исувише мала. The analysis does given the number of submissions at the top of page and again just before the Grades Table. Ова два броја треба да буду иста. Ако постоји једно или више непроцењених решења и предавач не жели да смањи број одбачених процена онда би ова решења требао предавач да процени и да се анализа понови. Битно је да сва решења буду процењена бар једном у финалној завршној фази анализе када се рачунају коначне оцене.

Постоји равнотежа између броја одбачених процена и укупне коначне оцене. Што је више процена одбачено вероватније је да ће коначне оцене бити ниже. Ако нису одбачене слабе процене онда студенти могу да се жале на квалитет процена што утиче на оцену њиховог рада. У случају да има довољно процена предавача да доминирају у анализи без много форсирања, онда је нормално да буде одбачено негде између 15% и 30% процена.

Приметимо да ова анализа одузима пуно времена ако подразумева итеративне процесе. Предугачка успоравања су за очекивати.

Индекс свих датотека помоћи
Прикажи ову помоћ на језику: English